Овај списак садржи употребљавано јестиво самоникло (дивље) биље и служи као информација о називу дивље биљке, опису, главним карактеристикама и намени у усхрани.




МЕХУРИЦА ОБИЧНА, пљускавац, поганчева трава (Physalis alkekengi) – стабљика је усправна, слабо разграната, висине је 30-80 cm. У горњем делу је покривена длачицама. Сочне и слаткасте, веома укусне бобице истовремено су и киселкастогорког укуса. Плодови се користе као воће.
Напици свежих бобица употребљавају се за лечење болести бубрега и бешике, поспешује пражњење црева и излучивање воде из организма. После цветања развијају се сјајне и сочне, као трешња велике зелене бобице, унутар мехурасте овојнице. Када су зреле, постају јарко црвенољубичасте боје. Користе се само зреле бобице, једу се сирове или прерађене у сок, а користе се и за украшавање јела. Најчешће се једу ушећерене или кандиране, као додатак воћним салатама, слатким умацима и преливима. Прерађују се и у пекмез, џем и компот. Пре кувања, сирове бобице се кратко ставе у замрзивач да се уклони горак укус. Треба обратити посебну пажњу да плод не долази у додир с мехурастом овојницом, јер овојница садржи отровни и горак гликозид физалин. У малој количини се налази и у зеленим (недозрелим) плодовима.

Лековита својства: потпомаже рад бубрега и излучивање мокраће, код застоја мокраће, тешког и болног мокрења, делује на упалу бубрега, бешике и мокраћних канала, код реуме и артритиса, регулише менопаузу и климактеријумске сметње

Контраиндикације: препорука је стручњака, да се дневно може појести највише до 20 сирових бобица. Врућ чај од плода мехурице подстиче знојење и смањује повишену температуру.





МЕНТА, нана (Mentha piperita) – додаје се јелима са млевеним месом, јагњетини, масним јелима, салатама, умацима, месима с роштиља, риби, перади, слатким јелима, чајевима и ликерима..

Лековита својства: побољшава апетит, олакшава варење, ублажава стомачне тегобе.





МИРОЂИЈА, копар (Anethum graveolens) – има освежавајући мирис. Користе се листови и семенке као додатак јелима од меса, риба и поврћа, за супе, чорбе, умаке, салате, мајонезе, сиреве и за припремање зимнице. Садржи: етарско уље, масно уље, C витамин, пектин, азотна једињења, лимонен, карвон.

Лековита својства: ублажава грчеве у стомаку, јача отпорност организма, делује на упалу усне шупљине.







МИРТА, мрча (Myrtus communis) — користи се тамнозелени лист и плод. Лист садржи: етарско уље (0,3—0,5%), горке материје, танин, смолу, витамин C, а плод: етарско уље, шећер, пектин, ћилибарску, винску и јабучну киселину. Употребљава се за ушећерено воће у алкохолу за припрему ликера.

Лековита својства: освежава и ублажава бронхијалне тегобе.





МИШЈАКИЊА, мишје уво (Stellaria media Vill.) – широколисна биљка, слабе и танке, јако разгранате стабљике. Горњи листови су јајасти или елиптични, обично крупнији од доњих. Цвета скоро целе године. Најактивније клија или ниће у јесен и пролеће. Бели цветићи са латицама по средини имају изглед и облик као звездани зраци који је карактеристичан за све њене сроднике који су исто јестиви. Они садрже: минерале (магнезијум, гвожђе, калцијум, калијум, фосфор, бакар…, богатство витамина C, бета-каротин, рутин, биотин, холин и витамине групе B (B6 и B12) и D. Благотворно делује на органе за варење и на опште здравље организма. Не садржи штетне нити надражујуће материје, па се може конзумирати у пракрично неограниченој колични.





ПАПРАТ, бујад, орлова папрат (Pteridium aquilinum) – вишегодишња је папрат која расте у великим колонијама. За јело се користе само млади изданци, док су савијени попут пужа и не виши од двадесет центиметара. Они садрже висок проценат скроба. Биљка је висока 50-150 cm и има листове троугластог облика, који су двоструко или троструко подељени.

Лековита својства: ублажава пробавне сметње, против цревних паразита и реуматских болова.





ПЕЛЕН, пелин (Artemisia absinthium) – садржи апсинтин,, анапсинтин, етарско уље, холин, горке материје. Користи се у свежем и сушеном стању. Делови цвета се користе као зачин и беру се пре цветања. Имају помало горак укус и нарочито пријатан мирис. Лист се користи у малим количинама за печено и масно месо, пилетину, пилећу сапу, салате, умаке, поврће и јела од јаја.







ПОТОЧАРКА, угас (Nasturtium officinale) – округли листови подсећају на укус роткве, љутог је и горкастог укуса. Користи се свежа као гарнирунг за пилеће месо, рибу, јела од кромпира, као зачин за супе, умаке, салате, крему од сира. Садржи бројне витамине (висок садржај C, D, Е, каротин), уље слачице, минерале (гвожђе, калијум, јод и сумпор).

Лековита својства: јача имуно систем. Сок је диуретик, отклања токсине, чисти крв и кожу, помаже код стомачних тегоба, раствара никотин. Користи се против анемије, рахитиса, слабог срца и вида.

Контраиндикације: не препоручује се јести за време трудноће.





РАБАРБАРА (Rheum rhabarbarum) – трајно је гомољасто поврће, од којег се користе лисне петељке и ребра листова. Нискокалорична је намирница, 100 g има свега 7 кcаl. Садрже воћне киселине, пре свега јабучну, које дају јелу фину слаткасто-киселкасту арому. Још садрже минералне материје (нарочито калијум калцијум), витамин C и дијетална влакна. Користи се за припрему салате, компота, супа, чорби, умака, сарме, савијача (пита, колаче), мармеладу, џем

Лековита својства: ублажава проблеме пробавног система.

Контраиндикације: сам лист се не користи, јер садржи оксалну киселину, чија конзумација може довести до појаве каменца у бубрезима или мокраћној бешици.